Главна тема састанака је била реакција Грузијске Цркве на Критски сабор. (For Serbian Speakers]
Седе (слева надесно) протојереј Теодор Зизис, Његово блаженство католикос и патријарх све Грузије Илија II, професор Димитрије Целенгидис, јеромонах Михаил Брегвадзе, монах Серафим (Зизис), стоје (слева на десно) јерођакон Петар, протојереј Симеон, протојереј Петар Хирс, протојереј Матеј Вулканеску, митрополит зугдидски и цаишки Герасим (Шарашенидзе), митрополит алавердски Давид (Махарадзе), архиепископ степантсминдски и хевски Јегудил (Табатадзе), митрополит ахалцишки и тао-кларјетски Теодор, протојереј Анастасије Гоцопулос и протојереј Висарион.
Од 25. до 28. јула, клирици Јеладске Цркве, у својству црквене делегације, су као гости посетили Грузијску патријаршију и Његово блаженство католикоса и патријарха све Грузије Илију II. Делегацију су сачињавали протојереј о. Теодор Зизис, умировљени професор патрологије на Богословском факултету Солунског универзитета, Димитрије Целенгидис, професор догматског богословља на Катедри за догматско богословље при Богословском факултету Солунског универзитета, протојереј о. Анастасије Гоцопулос, парох цркве Светог Николе у Патраској митрополији, протојереј о. Петар Хирс, парох цркве Светог пророка Илије у Петрокераси, у Митрополији Јерисоса и Свете Горе и протојереј о. Матеј Вулканеску, парох цркве Пресвете Одигитрије на Бокоском брду, у Пирејској митрополији.
Током серије сусрета, како са архијерејима Апостолске Православне Грузијске Цркве, одговорним за међуправославне послове, тако и са католикосом и патријархом све Грузије, Блажењејшим Илијом II, који је љубазно и са почастима примио госте у својој летњој резиденцији, делегација је срдачно прихваћена у духу братске љубави и искрене сарадње и изванредно угошћена током петодневног боравка. Сврха посете је била двострука, да прво изрази – у име верујућих Православних хришћана у Грчкој – дубоку захвалност Патријарху, архијерејима и верном народу уважене и мученичке Грузијске цркве за њихово исповедање Православне вере насупрот појави синкретистичког екуменизма, на Сабору, и са друге стране, да се у директном разговору са Његовим блаженством и и архијерејима посаветује о правилном одговору на неправославни „Критски сабор“.
Конкретно, оданост Грузијске Цркве православној еклисиологији, осведочена њеном одлуком од пре двадесет година, да напусти и дистанцира се од синкретистичко-екуменистичког тела под протестантском доминацијом, такозваног „Светског савета цркава“, је похваљена и истакнута као пример за све Православне Цркве. Ова оданост је, штавише, најочитија у ставу који је Грузијска Црква испољила према документима и организацији такозваног „Великог и Светог Сабора“, епископске конференције где се окупио мањи део епископа који представљају мање од половине Православних верника, одржаног у јуну ове године, на Криту.
Разговори су били усредсређени на проблеме које је створио новотарски и инославни „Критски сабор“ и на неопходан одговор на ове проблеме заснован на Црквеним догматима и канонима и православној еклисиологији. Грчка делегација је нагласила потребу да се јасно одбаци како методологија и организација Сабора, тако и новотарски и неправославни документи које је Сабор усвојио, и да се као одговор на њега сазове нови, Православни Сабор. Патријарх је пожелео добродошлицу гостима и похвалио њихову љубав и приврженост Цркви и вери, уверавајући их да „не постоје многе цркве, него само Једна Црква, Православна Црква“ и да ће он и Свети Синод „радити на јединству свих Православних“ које може бити загарантовано само на темељу једном предате вере. Представници Грузијске Цркве на свеправославним конференцијама, митрополити Герасим зугдидски и Теодор ахалцишки, су, са своје стране, нагласили одлучност своје Цркве да истраје на пред-саборском одбацивању неправославних докумената „Света тајна брака и канонске сметње“ и „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“. Сем тога, Патријарх и високопреосвећени митрополити су изјавили да ће саборски документи бити преведени на грузијски и размотрени, те да ће званични одговор бити објављен после Архијерејског сабора у октобру.
Уопштено говорећи, гости и домаћини су пронашли заједнички језик и јединомислије у свим питањима вере уз поштивање Црквених догмата и граница те потребе да се непоколебљиво истраје у Православном исповедању Вере насупрот ширењу синкретистичког екуменизма.
Сем већ поменутих састанака и разговора треба додати да је гостујућим клирицима указано изванредно гостопримство по коме је грузијски народ добро познат заједно са целовитим програмом посета историјиским поклоничким местима Часне Грузијске Цркве.
